omèkšati
omèkšati (se) svrš. 〈prez. omèkšām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. trp. òmekšān〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
omekšati | |
prezent | |
jednina | |
1. | omekšam |
2. | omekšaš |
3. | omekša |
množina | |
1. | omekšamo |
2. | omekšate |
3. | omekšaju |
futur | |
jednina | |
1. | omekšat ću |
2. | omekšat ćeš |
3. | omekšat će |
množina | |
1. | omekšat ćemo |
2. | omekšat ćete |
3. | omekšat će |
aorist | |
jednina | |
1. | omekšah |
2. | omekša |
3. | omekša |
množina | |
1. | omekšasmo |
2. | omekšaste |
3. | omekšaše |
perfekt | |
jednina | |
1. | omekšao sam |
2. | omekšao si |
3. | omekšao je |
množina | |
1. | omekšali smo |
2. | omekšali ste |
3. | omekšali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam omekšao |
2. | bio si omekšao |
3. | bio je omekšao |
množina | |
1. | bili smo omekšali |
2. | bili ste omekšali |
3. | bili su omekšali |
imperativ | |
jednina | |
2. | omekšaj |
množina | |
1. | omekšajmo |
2. | omekšajte |
glagolski prilog prošli | |
omekšavši | |
glagolski pridjev aktivni | |
omekšao, omekšala, omekšalo | |
omekšali, omekšale, omekšala | |
glagolski pridjev pasivni | |
omekšan, omekšana, omekšano | |
omekšani, omekšane, omekšana |
1. | (koga, što) a. učiniti da što postane mekano ili mekše b. pren. promijeniti nečije mišljenje, stavove, svladati čiji otpor |
2. | (, se) a. postati mekan ili mekši b. pren. postati blag, popustljiv, prestati se opirati |