opròstiti
opròstiti (se) svrš. 〈prez. òprostīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òprošten〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oprostiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oprostim |
| 2. | oprostiš |
| 3. | oprosti |
| množina | |
| 1. | oprostimo |
| 2. | oprostite |
| 3. | oproste |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oprostit ću |
| 2. | oprostit ćeš |
| 3. | oprostit će |
| množina | |
| 1. | oprostit ćemo |
| 2. | oprostit ćete |
| 3. | oprostit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oprostih |
| 2. | oprosti |
| 3. | oprosti |
| množina | |
| 1. | oprostismo |
| 2. | oprostiste |
| 3. | oprostiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oprostio sam |
| 2. | oprostio si |
| 3. | oprostio je |
| množina | |
| 1. | oprostili smo |
| 2. | oprostili ste |
| 3. | oprostili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oprostio |
| 2. | bio si oprostio |
| 3. | bio je oprostio |
| množina | |
| 1. | bili smo oprostili |
| 2. | bili ste oprostili |
| 3. | bili su oprostili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oprosti |
| množina | |
| 1. | oprostimo |
| 2. | oprostite |
| glagolski prilog prošli | |
| oprostivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oprostio, oprostila, oprostilo | |
| oprostili, oprostile, oprostila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oprošten, oproštena, oprošteno | |
| oprošteni, oproštene, oproštena | |
Definicija
| 1. | (komu što) uzeti u obzir čije razloge za što loše počinjeno |
| 2. | otpustiti, zaboraviti (dug, kaznu i sl.) |
| 3. | (se) a. pozdraviti se s kime pri odlasku b. pren. odustati od čega [oprostiti se od putovanja; oprostiti se od zarade] c. izraz koji se upotrebljava pri obredu sahrane [oprostiti se od pokojnika] |
Frazeologija
⃟ Bože (Bog) mi (meni) oprosti (razg. prosti) (uvod ili zaključne riječi na nešto što je rečeno suviše oštro, bez dovoljno samilosti ili suosjećanja prema kome, tako da se traži oprost za težinu svojih riječi) [Bože mi oprosti, ali tebe treba uputiti u duševnu bolnicu]
Etimologija
✧ o (b)- + v. prost
