opráštati
opráštati (komu, što, se) nesvrš. 〈prez. òprāštām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opraštati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opraštam |
| 2. | opraštaš |
| 3. | oprašta |
| množina | |
| 1. | opraštamo |
| 2. | opraštate |
| 3. | opraštaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opraštat ću |
| 2. | opraštat ćeš |
| 3. | opraštat će |
| množina | |
| 1. | opraštat ćemo |
| 2. | opraštat ćete |
| 3. | opraštat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | opraštah |
| 2. | opraštaše |
| 3. | opraštaše |
| množina | |
| 1. | opraštasmo |
| 2. | opraštaste |
| 3. | opraštahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opraštao sam |
| 2. | opraštao si |
| 3. | opraštao je |
| množina | |
| 1. | opraštali smo |
| 2. | opraštali ste |
| 3. | opraštali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opraštao |
| 2. | bio si opraštao |
| 3. | bio je opraštao |
| množina | |
| 1. | bili smo opraštali |
| 2. | bili ste opraštali |
| 3. | bili su opraštali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opraštaj |
| množina | |
| 1. | opraštajmo |
| 2. | opraštajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| opraštajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opraštao, opraštala, opraštalo | |
| opraštali, opraštale, opraštala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opraštan, opraštana, opraštano | |
| opraštani, opraštane, opraštana | |
Etimologija
✧ vidi opròstiti
