osuvremèniti
osuvremèniti (koga, što, se) svrš. 〈prez. osuvrèmenīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. osùvremenjen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| osuvremeniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | osuvremenim |
| 2. | osuvremeniš |
| 3. | osuvremeni |
| množina | |
| 1. | osuvremenimo |
| 2. | osuvremenite |
| 3. | osuvremene |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | osuvremenit ću |
| 2. | osuvremenit ćeš |
| 3. | osuvremenit će |
| množina | |
| 1. | osuvremenit ćemo |
| 2. | osuvremenit ćete |
| 3. | osuvremenit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | osuvremenih |
| 2. | osuvremeni |
| 3. | osuvremeni |
| množina | |
| 1. | osuvremenismo |
| 2. | osuvremeniste |
| 3. | osuvremeniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | osuvremenio sam |
| 2. | osuvremenio si |
| 3. | osuvremenio je |
| množina | |
| 1. | osuvremenili smo |
| 2. | osuvremenili ste |
| 3. | osuvremenili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam osuvremenio |
| 2. | bio si osuvremenio |
| 3. | bio je osuvremenio |
| množina | |
| 1. | bili smo osuvremenili |
| 2. | bili ste osuvremenili |
| 3. | bili su osuvremenili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | osuvremeni |
| množina | |
| 1. | osuvremenimo |
| 2. | osuvremenite |
| glagolski prilog prošli | |
| osuvremenivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| osuvremenio, osuvremenila, osuvremenilo | |
| osuvremenili, osuvremenile, osuvremenila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| osuvremenjen, osuvremenjena, osuvremenjeno | |
| osuvremenjeni, osuvremenjene, osuvremenjena | |
Definicija
činiti suvremenim, prilagoditi duhu vremena, učiniti da ne bude više zastario; modernizirati
Etimologija
✧ o (b)- + v. suvremen
