òtkačiti
òtkačiti (se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òtkačen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otkačiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otkačim |
| 2. | otkačiš |
| 3. | otkači |
| množina | |
| 1. | otkačimo |
| 2. | otkačite |
| 3. | otkače |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otkačit ću |
| 2. | otkačit ćeš |
| 3. | otkačit će |
| množina | |
| 1. | otkačit ćemo |
| 2. | otkačit ćete |
| 3. | otkačit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | otkačih |
| 2. | otkači |
| 3. | otkači |
| množina | |
| 1. | otkačismo |
| 2. | otkačiste |
| 3. | otkačiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otkačio sam |
| 2. | otkačio si |
| 3. | otkačio je |
| množina | |
| 1. | otkačili smo |
| 2. | otkačili ste |
| 3. | otkačili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otkačio |
| 2. | bio si otkačio |
| 3. | bio je otkačio |
| množina | |
| 1. | bili smo otkačili |
| 2. | bili ste otkačili |
| 3. | bili su otkačili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otkači |
| množina | |
| 1. | otkačimo |
| 2. | otkačite |
| glagolski prilog prošli | |
| otkačivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otkačio, otkačila, otkačilo | |
| otkačili, otkačile, otkačila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otkačen, otkačena, otkačeno | |
| otkačeni, otkačene, otkačena | |
Definicija
razg.
| 1. | (što) skinuti, osloboditi ono što je bilo zakvačeno [otkačiti vagon od lokomotive]; otkvačiti |
| 2. | (se) a. prestati biti zakvačen; otpasti b. žarg. početi se neobično ponašati, postati ekscentričan |
Etimologija
✧ od- (ot-) + v. kačiti
