òtēti
òtēti (se) svrš. 〈prez. ȍtmēm (se), pril. pr. -ēvši (se), prid. trp. ȍtēt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oteti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otmem |
| 2. | otmeš |
| 3. | otme |
| množina | |
| 1. | otmemo |
| 2. | otmete |
| 3. | otmu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otet ću |
| 2. | otet ćeš |
| 3. | otet će |
| množina | |
| 1. | otet ćemo |
| 2. | otet ćete |
| 3. | otet će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oteh |
| 2. | ote |
| 3. | ote |
| množina | |
| 1. | otesmo |
| 2. | oteste |
| 3. | oteše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oteo sam |
| 2. | oteo si |
| 3. | oteo je |
| množina | |
| 1. | oteli smo |
| 2. | oteli ste |
| 3. | oteli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oteo |
| 2. | bio si oteo |
| 3. | bio je oteo |
| množina | |
| 1. | bili smo oteli |
| 2. | bili ste oteli |
| 3. | bili su oteli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otmi |
| množina | |
| 1. | otmimo |
| 2. | otmite |
| glagolski prilog prošli | |
| otevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oteo, otela, otelo | |
| oteli, otele, otela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otet, oteta, oteto | |
| oteti, otete, oteta | |
Definicija
| 1. | (koga, što) a. nasilno oduzeti b. izvršiti otmicu |
| 2. | (se) osloboditi se čega [oteti se dojmu] |
Etimologija
✧ prasl. *otęti ← od- (ot-) + v. imati
