otèsati
otèsati (koga, što) svrš. 〈prez. òtešēm, pril. pr. -āvši, prid. trp. ȍtesān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otesati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otešem |
| 2. | otešeš |
| 3. | oteše |
| množina | |
| 1. | otešemo |
| 2. | otešete |
| 3. | otešu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otesat ću |
| 2. | otesat ćeš |
| 3. | otesat će |
| množina | |
| 1. | otesat ćemo |
| 2. | otesat ćete |
| 3. | otesat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | otesah |
| 2. | otesa |
| 3. | otesa |
| množina | |
| 1. | otesasmo |
| 2. | otesaste |
| 3. | otesaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otesao sam |
| 2. | otesao si |
| 3. | otesao je |
| množina | |
| 1. | otesali smo |
| 2. | otesali ste |
| 3. | otesali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otesao |
| 2. | bio si otesao |
| 3. | bio je otesao |
| množina | |
| 1. | bili smo otesali |
| 2. | bili ste otesali |
| 3. | bili su otesali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oteši |
| množina | |
| 1. | otešimo |
| 2. | otešite |
| glagolski prilog prošli | |
| otesavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otesao, otesala, otesalo | |
| otesali, otesale, otesala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otesan, otesana, otesano | |
| otesani, otesane, otesana | |
Definicija
| 1. | izdvojiti iz drveta ili kamena |
| 2. | uobličiti tesanjem |
| 3. | pren. razg. koga strogo odgojiti |
Etimologija
✧ od- (ot-) + v. tesati
