otápati
otápati (se) nesvrš. 〈prez. òtāpām (se), pril. sad. -ajūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otapati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otapam |
| 2. | otapaš |
| 3. | otapa |
| množina | |
| 1. | otapamo |
| 2. | otapate |
| 3. | otapaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otapat ću |
| 2. | otapat ćeš |
| 3. | otapat će |
| množina | |
| 1. | otapat ćemo |
| 2. | otapat ćete |
| 3. | otapat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | otapah |
| 2. | otapaše |
| 3. | otapaše |
| množina | |
| 1. | otapasmo |
| 2. | otapaste |
| 3. | otapahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otapao sam |
| 2. | otapao si |
| 3. | otapao je |
| množina | |
| 1. | otapali smo |
| 2. | otapali ste |
| 3. | otapali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otapao |
| 2. | bio si otapao |
| 3. | bio je otapao |
| množina | |
| 1. | bili smo otapali |
| 2. | bili ste otapali |
| 3. | bili su otapali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otapaj |
| množina | |
| 1. | otapajmo |
| 2. | otapajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| otapajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otapao, otapala, otapalo | |
| otapali, otapale, otapala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otapan, otapana, otapano | |
| otapani, otapane, otapana | |
Definicija
| 1. | (što) a. zagrijavanjem odmrzavati smrznuto [otapati led; otapati hladnjak] b. krutu tvar rastočiti u tekućem otapalu |
| 2. | (se) a. odmrzavati se b. prelaziti u otopinu, usp. otopiti |
Etimologija
✧ vidi otòpiti
