nàšaliti se
nàšaliti se svrš. 〈prez. -īm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. nàšalio se〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| našaliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | našalim |
| 2. | našališ |
| 3. | našali |
| množina | |
| 1. | našalimo |
| 2. | našalite |
| 3. | našale |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | našalit ću |
| 2. | našalit ćeš |
| 3. | našalit će |
| množina | |
| 1. | našalit ćemo |
| 2. | našalit ćete |
| 3. | našalit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | našalih |
| 2. | našali |
| 3. | našali |
| množina | |
| 1. | našalismo |
| 2. | našaliste |
| 3. | našališe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | našalio sam |
| 2. | našalio si |
| 3. | našalio je |
| množina | |
| 1. | našalili smo |
| 2. | našalili ste |
| 3. | našalili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam našalio |
| 2. | bio si našalio |
| 3. | bio je našalio |
| množina | |
| 1. | bili smo našalili |
| 2. | bili ste našalili |
| 3. | bili su našalili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | našali |
| množina | |
| 1. | našalimo |
| 2. | našalite |
| glagolski prilog prošli | |
| našalivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| našalio, našalila, našalilo | |
| našalili, našalile, našalila | |
Definicija
| 1. | (s kim, s čim) izreći ili izvesti kakvu šalu nekome ili na račun nekoga ili nečega |
| 2. | do mile se volje šaliti |
