naùčiti
naùčiti (se) svrš. 〈prez. nàučīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. nàučen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| naučiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | naučim |
| 2. | naučiš |
| 3. | nauči |
| množina | |
| 1. | naučimo |
| 2. | naučite |
| 3. | nauče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | naučit ću |
| 2. | naučit ćeš |
| 3. | naučit će |
| množina | |
| 1. | naučit ćemo |
| 2. | naučit ćete |
| 3. | naučit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | naučih |
| 2. | nauči |
| 3. | nauči |
| množina | |
| 1. | naučismo |
| 2. | naučiste |
| 3. | naučiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | naučio sam |
| 2. | naučio si |
| 3. | naučio je |
| množina | |
| 1. | naučili smo |
| 2. | naučili ste |
| 3. | naučili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam naučio |
| 2. | bio si naučio |
| 3. | bio je naučio |
| množina | |
| 1. | bili smo naučili |
| 2. | bili ste naučili |
| 3. | bili su naučili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nauči |
| množina | |
| 1. | naučimo |
| 2. | naučite |
| glagolski prilog prošli | |
| naučivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| naučio, naučila, naučilo | |
| naučili, naučile, naučila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| naučen, naučena, naučeno | |
| naučeni, naučene, naučena | |
Definicija
| 1. | (što) steći znanje, vještinu, iskustvo [naučiti engleski; naučiti voziti] |
| 2. | (koga) prenijeti kome svoje znanje, vještinu ili iskustvo; podučiti |
| 3. | (se na što) naviknuti se |
Etimologija
✧ na- + v. učiti
