mètati
mètati (što) nesvrš. 〈prez. mȅćēm, pril. sad. mȅćūći, imp. mèći, gl. im. -ānje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
metati | |
prezent | |
jednina | |
1. | mećem |
2. | mećeš |
3. | meće |
množina | |
1. | mećemo |
2. | mećete |
3. | meću |
futur | |
jednina | |
1. | metat ću |
2. | metat ćeš |
3. | metat će |
množina | |
1. | metat ćemo |
2. | metat ćete |
3. | metat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | metah |
2. | metaše |
3. | metaše |
množina | |
1. | metasmo |
2. | metaste |
3. | metahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | metao sam |
2. | metao si |
3. | metao je |
množina | |
1. | metali smo |
2. | metali ste |
3. | metali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam metao |
2. | bio si metao |
3. | bio je metao |
množina | |
1. | bili smo metali |
2. | bili ste metali |
3. | bili su metali |
imperativ | |
jednina | |
2. | meći |
množina | |
1. | mećimo |
2. | mećite |
glagolski prilog sadašnji | |
mećući | |
glagolski pridjev aktivni | |
metao, metala, metalo | |
metali, metale, metala |