mnòžiti
mnòžiti (se, što) nesvrš. 〈prez. -īm (se), pril. sad. -žēći (se), gl. im. -žēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| množiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | množim |
| 2. | množiš |
| 3. | množi |
| množina | |
| 1. | množimo |
| 2. | množite |
| 3. | množe |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | množit ću |
| 2. | množit ćeš |
| 3. | množit će |
| množina | |
| 1. | množit ćemo |
| 2. | množit ćete |
| 3. | množit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | množah |
| 2. | množaše |
| 3. | množaše |
| množina | |
| 1. | množasmo |
| 2. | množaste |
| 3. | množahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | množio sam |
| 2. | množio si |
| 3. | množio je |
| množina | |
| 1. | množili smo |
| 2. | množili ste |
| 3. | množili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam množio |
| 2. | bio si množio |
| 3. | bio je množio |
| množina | |
| 1. | bili smo množili |
| 2. | bili ste množili |
| 3. | bili su množili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | množi |
| množina | |
| 1. | množimo |
| 2. | množite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| množeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| množio, množila, množilo | |
| množili, množile, množila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| množen, množena, množeno | |
| množeni, množene, množena | |
Definicija
| 1. | (što) a. činiti brojnijim, obilnijim; povećavati, umnožavati b. mat. izvoditi operaciju množenja, tražiti umnožak; za prirodne brojeve m i n umnožak m·n jednak je vrijednosti sume m + m +...+ m u kojoj se pribrojnik m pojavljuje n puta; operacija se proširuje na sve realne brojeve; multiplicirati |
| 2. | (se) postajati brojem veći, postajati brojniji; razmnožavati se, umnožavati se |
Etimologija
✧ vidi mnȍgī
