múkati
múkati () nesvrš. 〈prez. mẉčēm, imp. múči, pril. sad. múčūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| mukati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mučem |
| 2. | mučeš |
| 3. | muče |
| množina | |
| 1. | mučemo |
| 2. | mučete |
| 3. | muču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mukat ću |
| 2. | mukat ćeš |
| 3. | mukat će |
| množina | |
| 1. | mukat ćemo |
| 2. | mukat ćete |
| 3. | mukat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | mukah |
| 2. | mukaše |
| 3. | mukaše |
| množina | |
| 1. | mukasmo |
| 2. | mukaste |
| 3. | mukahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mukao sam |
| 2. | mukao si |
| 3. | mukao je |
| množina | |
| 1. | mukali smo |
| 2. | mukali ste |
| 3. | mukali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mukao |
| 2. | bio si mukao |
| 3. | bio je mukao |
| množina | |
| 1. | bili smo mukali |
| 2. | bili ste mukali |
| 3. | bili su mukali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | muči |
| množina | |
| 1. | mučimo |
| 2. | mučite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| mučući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mukao, mukala, mukalo | |
| mukali, mukale, mukala | |
Definicija
glagol kojim se predočuje oglašavanje goveda, glasati se kao goveče
Etimologija
✧ vidi mẉ1
