mȑznuti
mȑznuti (, se) nesvrš. 〈prez. -nēm (se), pril. sad. -nūći (se), gl. im. mȑžnjēnje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
mrznuti | |
prezent | |
jednina | |
1. | mrznem |
2. | mrzneš |
3. | mrzne |
množina | |
1. | mrznemo |
2. | mrznete |
3. | mrznu |
futur | |
jednina | |
1. | mrznut ću |
2. | mrznut ćeš |
3. | mrznut će |
množina | |
1. | mrznut ćemo |
2. | mrznut ćete |
3. | mrznut će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | mržnjah |
2. | mržnjaše |
3. | mržnjaše |
množina | |
1. | mržnjasmo |
2. | mržnjaste |
3. | mržnjahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | mrznuo sam |
2. | mrznuo si |
3. | mrznuo je |
množina | |
1. | mrznuli smo |
2. | mrznuli ste |
3. | mrznuli su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam mrznuo |
2. | bio si mrznuo |
3. | bio je mrznuo |
množina | |
1. | bili smo mrznuli |
2. | bili ste mrznuli |
3. | bili su mrznuli |
imperativ | |
jednina | |
2. | mrzni |
množina | |
1. | mrznimo |
2. | mrznite |
glagolski prilog sadašnji | |
mrznući | |
glagolski pridjev aktivni | |
mrznuo, mrznula, mrznulo | |
mrznuli, mrznule, mrznula |