nacíljati
nacíljati (koga, što) svrš. 〈prez. nàcīljām, pril. pr. -āvši, prid. trp. nàcīljān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| naciljati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | naciljam |
| 2. | naciljaš |
| 3. | nacilja |
| množina | |
| 1. | naciljamo |
| 2. | naciljate |
| 3. | naciljaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | naciljat ću |
| 2. | naciljat ćeš |
| 3. | naciljat će |
| množina | |
| 1. | naciljat ćemo |
| 2. | naciljat ćete |
| 3. | naciljat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | naciljah |
| 2. | nacilja |
| 3. | nacilja |
| množina | |
| 1. | naciljasmo |
| 2. | naciljaste |
| 3. | naciljaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | naciljao sam |
| 2. | naciljao si |
| 3. | naciljao je |
| množina | |
| 1. | naciljali smo |
| 2. | naciljali ste |
| 3. | naciljali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam naciljao |
| 2. | bio si naciljao |
| 3. | bio je naciljao |
| množina | |
| 1. | bili smo naciljali |
| 2. | bili ste naciljali |
| 3. | bili su naciljali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | naciljaj |
| množina | |
| 1. | naciljajmo |
| 2. | naciljajte |
| glagolski prilog prošli | |
| naciljavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| naciljao, naciljala, naciljalo | |
| naciljali, naciljale, naciljala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| naciljan, naciljana, naciljano | |
| naciljani, naciljane, naciljana | |
Definicija
završiti ciljanje, usmjeriti oružje prema meti
