nacíljati
nacíljati (koga, što) svrš. 〈prez. nàcīljām, pril. pr. -āvši, prid. trp. nàcīljān〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
naciljati | |
prezent | |
jednina | |
1. | naciljam |
2. | naciljaš |
3. | nacilja |
množina | |
1. | naciljamo |
2. | naciljate |
3. | naciljaju |
futur | |
jednina | |
1. | naciljat ću |
2. | naciljat ćeš |
3. | naciljat će |
množina | |
1. | naciljat ćemo |
2. | naciljat ćete |
3. | naciljat će |
aorist | |
jednina | |
1. | naciljah |
2. | nacilja |
3. | nacilja |
množina | |
1. | naciljasmo |
2. | naciljaste |
3. | naciljaše |
perfekt | |
jednina | |
1. | naciljao sam |
2. | naciljao si |
3. | naciljao je |
množina | |
1. | naciljali smo |
2. | naciljali ste |
3. | naciljali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam naciljao |
2. | bio si naciljao |
3. | bio je naciljao |
množina | |
1. | bili smo naciljali |
2. | bili ste naciljali |
3. | bili su naciljali |
imperativ | |
jednina | |
2. | naciljaj |
množina | |
1. | naciljajmo |
2. | naciljajte |
glagolski prilog prošli | |
naciljavši | |
glagolski pridjev aktivni | |
naciljao, naciljala, naciljalo | |
naciljali, naciljale, naciljala | |
glagolski pridjev pasivni | |
naciljan, naciljana, naciljano | |
naciljani, naciljane, naciljana |