nadòpuniti
nadòpuniti (koga, što) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. nadòpunjen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nadopuniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nadopunim |
| 2. | nadopuniš |
| 3. | nadopuni |
| množina | |
| 1. | nadopunimo |
| 2. | nadopunite |
| 3. | nadopune |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nadopunit ću |
| 2. | nadopunit ćeš |
| 3. | nadopunit će |
| množina | |
| 1. | nadopunit ćemo |
| 2. | nadopunit ćete |
| 3. | nadopunit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | nadopunih |
| 2. | nadopuni |
| 3. | nadopuni |
| množina | |
| 1. | nadopunismo |
| 2. | nadopuniste |
| 3. | nadopuniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nadopunio sam |
| 2. | nadopunio si |
| 3. | nadopunio je |
| množina | |
| 1. | nadopunili smo |
| 2. | nadopunili ste |
| 3. | nadopunili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nadopunio |
| 2. | bio si nadopunio |
| 3. | bio je nadopunio |
| množina | |
| 1. | bili smo nadopunili |
| 2. | bili ste nadopunili |
| 3. | bili su nadopunili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nadopuni |
| množina | |
| 1. | nadopunimo |
| 2. | nadopunite |
| glagolski prilog prošli | |
| nadopunivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nadopunio, nadopunila, nadopunilo | |
| nadopunili, nadopunile, nadopunila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nadopunjen, nadopunjena, nadopunjeno | |
| nadopunjeni, nadopunjene, nadopunjena | |
Etimologija
✧ na- + v. dopuniti
