napòjiti
napòjiti svrš. 〈prez. nàpojīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. nàpojen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| napojiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | napojim |
| 2. | napojiš |
| 3. | napoji |
| množina | |
| 1. | napojimo |
| 2. | napojite |
| 3. | napoje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | napojit ću |
| 2. | napojit ćeš |
| 3. | napojit će |
| množina | |
| 1. | napojit ćemo |
| 2. | napojit ćete |
| 3. | napojit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | napojih |
| 2. | napoji |
| 3. | napoji |
| množina | |
| 1. | napojismo |
| 2. | napojiste |
| 3. | napojiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | napojio sam |
| 2. | napojio si |
| 3. | napojio je |
| množina | |
| 1. | napojili smo |
| 2. | napojili ste |
| 3. | napojili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam napojio |
| 2. | bio si napojio |
| 3. | bio je napojio |
| množina | |
| 1. | bili smo napojili |
| 2. | bili ste napojili |
| 3. | bili su napojili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | napoji |
| množina | |
| 1. | napojimo |
| 2. | napojite |
| glagolski prilog prošli | |
| napojivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| napojio, napojila, napojilo | |
| napojili, napojile, napojila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| napojen, napojena, napojeno | |
| napojeni, napojene, napojena | |
Definicija
| 1. | (koga čime) a. (o osobama) arh. dati željenu količinu tekućine za piće b. (o stoci) dati vode za piće |
| 2. | napuniti električnom energijom [napojiti akumulator] |
Etimologija
✧ na- + v. pojiti
