Hrvatski jezični portal

napríčati

napríčati (se) svrš.prez. nàprīčām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. rad. napríčao (se)〉

Izvedeni oblici
Svršeni
infinitiv
napričati
 
prezent
jednina
1. napričam
2. napričaš
3. napriča
množina
1. napričamo
2. napričate
3. napričaju
 
futur
jednina
1. napričat ću
2. napričat ćeš
3. napričat će
množina
1. napričat ćemo
2. napričat ćete
3. napričat će
 
aorist
jednina
1. napričah
2. napriča
3. napriča
množina
1. napričasmo
2. napričaste
3. napričaše
 
perfekt
jednina
1. napričao sam
2. napričao si
3. napričao je
množina
1. napričali smo
2. napričali ste
3. napričali su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam napričao
2. bio si napričao
3. bio je napričao
množina
1. bili smo napričali
2. bili ste napričali
3. bili su napričali
 
imperativ
jednina
2. napričaj
množina
1. napričajmo
2. napričajte
 
glagolski prilog prošli
napričavši
 
glagolski pridjev aktivni
napričao, napričala, napričalo
napričali, napričale, napričala
Definicija
1. (što) ispričati sumnjive priče; nalagati
2. (se) imati dug, ugodan, iscrpan razgovor, pričati do mile volje
Etimologija
✧ na- + v. priča, pričati