napríčati
napríčati (se) svrš. 〈prez. nàprīčām (se), pril. pr. -āvši (se), prid. rad. napríčao (se)〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
napričati | |
prezent | |
jednina | |
1. | napričam |
2. | napričaš |
3. | napriča |
množina | |
1. | napričamo |
2. | napričate |
3. | napričaju |
futur | |
jednina | |
1. | napričat ću |
2. | napričat ćeš |
3. | napričat će |
množina | |
1. | napričat ćemo |
2. | napričat ćete |
3. | napričat će |
aorist | |
jednina | |
1. | napričah |
2. | napriča |
3. | napriča |
množina | |
1. | napričasmo |
2. | napričaste |
3. | napričaše |
perfekt | |
jednina | |
1. | napričao sam |
2. | napričao si |
3. | napričao je |
množina | |
1. | napričali smo |
2. | napričali ste |
3. | napričali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam napričao |
2. | bio si napričao |
3. | bio je napričao |
množina | |
1. | bili smo napričali |
2. | bili ste napričali |
3. | bili su napričali |
imperativ | |
jednina | |
2. | napričaj |
množina | |
1. | napričajmo |
2. | napričajte |
glagolski prilog prošli | |
napričavši | |
glagolski pridjev aktivni | |
napričao, napričala, napričalo | |
napričali, napričale, napričala |
1. | (što) ispričati sumnjive priče; nalagati |
2. | (se) imati dug, ugodan, iscrpan razgovor, pričati do mile volje |