nàrisati
nàrisati (što) svrš. 〈prez. -šēm, pril. pr. -āvši, imp. nàriši〉
Svršeni | |
---|---|
infinitiv | |
narisati | |
prezent | |
jednina | |
1. | narišem |
2. | narišeš |
3. | nariše |
množina | |
1. | narišemo |
2. | narišete |
3. | narišu |
futur | |
jednina | |
1. | narisat ću |
2. | narisat ćeš |
3. | narisat će |
množina | |
1. | narisat ćemo |
2. | narisat ćete |
3. | narisat će |
aorist | |
jednina | |
1. | narisah |
2. | narisa |
3. | narisa |
množina | |
1. | narisasmo |
2. | narisaste |
3. | narisaše |
perfekt | |
jednina | |
1. | narisao sam |
2. | narisao si |
3. | narisao je |
množina | |
1. | narisali smo |
2. | narisali ste |
3. | narisali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam narisao |
2. | bio si narisao |
3. | bio je narisao |
množina | |
1. | bili smo narisali |
2. | bili ste narisali |
3. | bili su narisali |
imperativ | |
jednina | |
2. | nariši |
množina | |
1. | narišimo |
2. | narišite |
glagolski prilog prošli | |
narisavši | |
glagolski pridjev aktivni | |
narisao, narisala, narisalo | |
narisali, narisale, narisala | |
glagolski pridjev pasivni | |
narisan, narisana, narisano | |
narisani, narisane, narisana |