ludòvati
ludòvati nesvrš. 〈prez. lùdujēm, pril. sad. lùdujūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ludovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ludujem |
| 2. | luduješ |
| 3. | luduje |
| množina | |
| 1. | ludujemo |
| 2. | ludujete |
| 3. | luduju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ludovat ću |
| 2. | ludovat ćeš |
| 3. | ludovat će |
| množina | |
| 1. | ludovat ćemo |
| 2. | ludovat ćete |
| 3. | ludovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ludovah |
| 2. | ludovaše |
| 3. | ludovaše |
| množina | |
| 1. | ludovasmo |
| 2. | ludovaste |
| 3. | ludovahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ludovao sam |
| 2. | ludovao si |
| 3. | ludovao je |
| množina | |
| 1. | ludovali smo |
| 2. | ludovali ste |
| 3. | ludovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ludovao |
| 2. | bio si ludovao |
| 3. | bio je ludovao |
| množina | |
| 1. | bili smo ludovali |
| 2. | bili ste ludovali |
| 3. | bili su ludovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | luduj |
| množina | |
| 1. | ludujmo |
| 2. | ludujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ludujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ludovao, ludovala, ludovalo | |
| ludovali, ludovale, ludovala | |
Definicija
| 1. | () činiti ludosti, nerazumno se ponašati; ludirati se, luditi |
| 2. | (za kim, za čim) biti vrlo zagrijan za što, zanositi se kim ili čim [ludovati za djevojkom] |
Etimologija
✧ vidi lẉd
