raspolòžiti
raspolòžiti (koga, se) svrš. 〈prez. raspòložīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. raspolòžio, gl. im. raspoložénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| raspoložiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | raspoložim |
| 2. | raspoložiš |
| 3. | raspoloži |
| množina | |
| 1. | raspoložimo |
| 2. | raspoložite |
| 3. | raspolože |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | raspoložit ću |
| 2. | raspoložit ćeš |
| 3. | raspoložit će |
| množina | |
| 1. | raspoložit ćemo |
| 2. | raspoložit ćete |
| 3. | raspoložit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | raspoložih |
| 2. | raspoloži |
| 3. | raspoloži |
| množina | |
| 1. | raspoložismo |
| 2. | raspoložiste |
| 3. | raspoložiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | raspoložio sam |
| 2. | raspoložio si |
| 3. | raspoložio je |
| množina | |
| 1. | raspoložili smo |
| 2. | raspoložili ste |
| 3. | raspoložili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam raspoložio |
| 2. | bio si raspoložio |
| 3. | bio je raspoložio |
| množina | |
| 1. | bili smo raspoložili |
| 2. | bili ste raspoložili |
| 3. | bili su raspoložili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | raspoloži |
| množina | |
| 1. | raspoložimo |
| 2. | raspoložite |
| glagolski prilog prošli | |
| raspoloživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| raspoložio, raspoložila, raspoložilo | |
| raspoložili, raspoložile, raspoložila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| raspoložen, raspoložena, raspoloženo | |
| raspoloženi, raspoložene, raspoložena | |
Definicija
učiniti raspoloženim, veselim, postati raspoložen, veseo
