razonòditi
razonòditi (koga, se) svrš. 〈prez. razònodīm, pril. pr. -īvši〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razonoditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razonodim |
| 2. | razonodiš |
| 3. | razonodi |
| množina | |
| 1. | razonodimo |
| 2. | razonodite |
| 3. | razonode |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razonodit ću |
| 2. | razonodit ćeš |
| 3. | razonodit će |
| množina | |
| 1. | razonodit ćemo |
| 2. | razonodit ćete |
| 3. | razonodit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razonodih |
| 2. | razonodi |
| 3. | razonodi |
| množina | |
| 1. | razonodismo |
| 2. | razonodiste |
| 3. | razonodiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razonodio sam |
| 2. | razonodio si |
| 3. | razonodio je |
| množina | |
| 1. | razonodili smo |
| 2. | razonodili ste |
| 3. | razonodili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razonodio |
| 2. | bio si razonodio |
| 3. | bio je razonodio |
| množina | |
| 1. | bili smo razonodili |
| 2. | bili ste razonodili |
| 3. | bili su razonodili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razonodi |
| množina | |
| 1. | razonodimo |
| 2. | razonodite |
| glagolski prilog prošli | |
| razonodivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razonodio, razonodila, razonodilo | |
| razonodili, razonodile, razonodila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razonođen, razonođena, razonođeno | |
| razonođeni, razonođene, razonođena | |
Definicija
učiniti da bude ugodno, zabavno, naći razonodu; zabaviti, raspoložiti
Etimologija
✧ vidi rȁzonoda
