razdrážiti
razdrážiti (koga, što, se) svrš. 〈prez. ràzdrāžīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. ràzdrāžen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razdražiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razdražim |
| 2. | razdražiš |
| 3. | razdraži |
| množina | |
| 1. | razdražimo |
| 2. | razdražite |
| 3. | razdraže |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razdražit ću |
| 2. | razdražit ćeš |
| 3. | razdražit će |
| množina | |
| 1. | razdražit ćemo |
| 2. | razdražit ćete |
| 3. | razdražit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razdražih |
| 2. | razdraži |
| 3. | razdraži |
| množina | |
| 1. | razdražismo |
| 2. | razdražiste |
| 3. | razdražiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razdražio sam |
| 2. | razdražio si |
| 3. | razdražio je |
| množina | |
| 1. | razdražili smo |
| 2. | razdražili ste |
| 3. | razdražili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razdražio |
| 2. | bio si razdražio |
| 3. | bio je razdražio |
| množina | |
| 1. | bili smo razdražili |
| 2. | bili ste razdražili |
| 3. | bili su razdražili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razdraži |
| množina | |
| 1. | razdražimo |
| 2. | razdražite |
| glagolski prilog prošli | |
| razdraživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razdražio, razdražila, razdražilo | |
| razdražili, razdražile, razdražila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razdražen, razdražena, razdraženo | |
| razdraženi, razdražene, razdražena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) potaknuti, pobuditi, pojačati zlovolju, ljutnju ili drugi kakav osjećaj |
| 2. | (se) jako se uznemiriti, uzrujati se; razljutiti se, rasrditi se |
Etimologija
✧ raz- + v. dražiti
