Hrvatski jezični portal

jednina
N	rebro
G	rebra
D	rebru
A	rebro
V	rebro
L	rebru
I	rebrom
množina
N	rebra
G	rebara
D	rebrima
A	rebra
V	rebra
L	rebrima
I	rebrima

Definicija

1.	anat. jedna od dvanaest pari vitkih kostiju, vezanih za kralježnicu, koje čine prsni koš
2.	planinska kosa; greben, rebar
3.	(+ potenc.) a. arhit. poprečna savijena greda u konstrukciji broda, čamca, dio kobilice, svoda i sl. b. ono što je nalik na rebro (dio naprave, stroja i sl.)

Frazeologija

⃟ biti tankih rebara biti siromašan;
broje mu se rebra jako je mršav;
namjestiti (polomiti, poravnati, prebrojati) kome rebra (u šali) jako izmlatiti koga;
od sirotinjskih (tuđih) rebara steći dobiti što izrabljujući druge;
s neba pa u rebra iznenada, iznebuha, neočekivano (započeti temu, tražiti nešto bez uvoda)

Onomastika

♦ pr. (nadimačka i etnici): Lèbar (Međimurje, Z Slavonija, Zagorje), Podrebárac (Ozalj, Pokuplje), Rebèrnīk (170, Međimurje, I Slavonija), Rebernìšāk (Rebernišȃk) (Zagreb, Zagorje), Rebèrnjāk (Rebernjȃk) (Pregrada, Zagorje), Rebèrskī (Zaprešić, Zagreb), Rebèršāk (Reberšȃk) (Zagreb, Sesvete), Rèbrača (Glina, Banovina, Slavonija), Rèbrek (Međimurje), Rèbrina (Valpovo, I Slavonija), Rebẕnjāk (Rebrnjȃk) (Zagreb, Klanjec), Rèbronja (Labin, Brač), Rèbrović (460, Zagreb, Ogulin, Moslavina, Banovina)
◊ top. (vrlo često u oronimiji): Rèbar (Samobor, Rijeka, Karlovac), Rebarínce (Požega), Réber (Samobor), Rèbra (Rijeka), Rèbro (dio Zagreba), Rèbrovac (Požega); (naselja): Pòdrebar (Duga Resa, 44 stan.; Buzet, 18 stan.), Rèbrovići (Ogulin, 306 stan.)