sačekívati
sačekívati (koga, što) nesvrš. 〈prez. sačèkujēm, pril. sad. sačèkujūći, gl. im. sačekívānje〉,
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
sačekivati | |
prezent | |
jednina | |
1. | sačekujem |
2. | sačekuješ |
3. | sačekuje |
množina | |
1. | sačekujemo |
2. | sačekujete |
3. | sačekuju |
futur | |
jednina | |
1. | sačekivat ću |
2. | sačekivat ćeš |
3. | sačekivat će |
množina | |
1. | sačekivat ćemo |
2. | sačekivat ćete |
3. | sačekivat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | sačekivah |
2. | sačekivaše |
3. | sačekivaše |
množina | |
1. | sačekivasmo |
2. | sačekivaste |
3. | sačekivahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | sačekivao sam |
2. | sačekivao si |
3. | sačekivao je |
množina | |
1. | sačekivali smo |
2. | sačekivali ste |
3. | sačekivali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam sačekivao |
2. | bio si sačekivao |
3. | bio je sačekivao |
množina | |
1. | bili smo sačekivali |
2. | bili ste sačekivali |
3. | bili su sačekivali |
imperativ | |
jednina | |
2. | sačekuj |
množina | |
1. | sačekujmo |
2. | sačekujte |
glagolski prilog sadašnji | |
sačekujući | |
glagolski pridjev aktivni | |
sačekivao, sačekivala, sačekivalo | |
sačekivali, sačekivale, sačekivala | |
glagolski pridjev pasivni | |
sačekivan, sačekivana, sačekivano | |
sačekivani, sačekivane, sačekivana |