prònāći
prònāći svrš. 〈prez. prònāđēm, pril. pr. prònašāvši, prid. rad. prònašao/prònašla ž, prid. trp. prònāđen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pronaći | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pronađem |
| 2. | pronađeš |
| 3. | pronađe |
| množina | |
| 1. | pronađemo |
| 2. | pronađete |
| 3. | pronađu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pronaći ću |
| 2. | pronaći ćeš |
| 3. | pronaći će |
| množina | |
| 1. | pronaći ćemo |
| 2. | pronaći ćete |
| 3. | pronaći će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pronađoh |
| 2. | pronađe |
| 3. | pronađe |
| množina | |
| 1. | pronađosmo |
| 2. | pronađoste |
| 3. | pronađoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pronašao sam |
| 2. | pronašao si |
| 3. | pronašao je |
| množina | |
| 1. | pronašli smo |
| 2. | pronašli ste |
| 3. | pronašli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pronašao |
| 2. | bio si pronašao |
| 3. | bio je pronašao |
| množina | |
| 1. | bili smo pronašli |
| 2. | bili ste pronašli |
| 3. | bili su pronašli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pronađi |
| množina | |
| 1. | pronađimo |
| 2. | pronađite |
| glagolski prilog prošli | |
| pronašavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pronašao, pronašla, pronašlo | |
| pronašli, pronašle, pronašla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pronađen, pronađena, pronađeno | |
| pronađeni, pronađene, pronađena | |
Definicija
| 1. | (što) stvoriti, izmisliti što novo; iznaći, izumiti |
| 2. | (koga, što) naći (kao rezultat traženja) |
| 3. | (se) naći smisao u nekom poslu, životnoj situaciji i sl. |
Frazeologija
⃟ gdje ste to pronašli, tko je to pronašao (u dijaloškoj situaciji pri neslaganju s onim što kaže sugovornik) kako ste na to došli, to je nemoguće, to ne postoji, otkud vam to
Etimologija
✧ pro-4 + v. naći
