sŕnuti
sŕnuti svrš. 〈prez. sȓnēm, pril. pr. -ūvši, aor. sŕnuh〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| srnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | srnem |
| 2. | srneš |
| 3. | srne |
| množina | |
| 1. | srnemo |
| 2. | srnete |
| 3. | srnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | srnut ću |
| 2. | srnut ćeš |
| 3. | srnut će |
| množina | |
| 1. | srnut ćemo |
| 2. | srnut ćete |
| 3. | srnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | srnuh |
| 2. | srnu |
| 3. | srnu |
| množina | |
| 1. | srnusmo |
| 2. | srnuste |
| 3. | srnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | srnuo sam |
| 2. | srnuo si |
| 3. | srnuo je |
| množina | |
| 1. | srnuli smo |
| 2. | srnuli ste |
| 3. | srnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam srnuo |
| 2. | bio si srnuo |
| 3. | bio je srnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo srnuli |
| 2. | bili ste srnuli |
| 3. | bili su srnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | srni |
| množina | |
| 1. | srnimo |
| 2. | srnite |
| glagolski prilog prošli | |
| srnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| srnuo, srnula, srnulo | |
| srnuli, srnule, srnula | |
Definicija
| 1. | () naglo pojuriti, poletjeti nekamo |
| 2. | (na koga) nasrnuti, navaliti na koga |
Etimologija
✧ s (a)- + prasl. *ьrtati: pokretati, podizati ← ie. *h3er (lat. oriri, grč. ornýnai)
