srȁti
srȁti nesvrš. 〈prez. sȅrēm, pril. sad. sèrūći, imp. sèri, gl. im. sránje〉
Nesvršeni | |
---|---|
infinitiv | |
srati | |
prezent | |
jednina | |
1. | serem |
2. | sereš |
3. | sere |
množina | |
1. | seremo |
2. | serete |
3. | seru |
futur | |
jednina | |
1. | srat ću |
2. | srat ćeš |
3. | srat će |
množina | |
1. | srat ćemo |
2. | srat ćete |
3. | srat će |
imperfekt | |
jednina | |
1. | srah |
2. | sraše |
3. | sraše |
množina | |
1. | srasmo |
2. | sraste |
3. | srahu |
perfekt | |
jednina | |
1. | srao sam |
2. | srao si |
3. | srao je |
množina | |
1. | srali smo |
2. | srali ste |
3. | srali su |
pluskvamperfekt | |
jednina | |
1. | bio sam srao |
2. | bio si srao |
3. | bio je srao |
množina | |
1. | bili smo srali |
2. | bili ste srali |
3. | bili su srali |
imperativ | |
jednina | |
2. | seri |
množina | |
1. | serimo |
2. | serite |
glagolski prilog sadašnji | |
serući | |
glagolski pridjev aktivni | |
srao, srala, sralo | |
srali, srale, srala | |
glagolski pridjev pasivni | |
sran, srana, srano | |
srani, srane, srana |
1. | () prazniti crijeva; obavljati veliku nuždu, imati stolicu, kakiti |
2. | (, što) pren. pričati gluposti, govoriti besmislice |