sramòtiti
sramòtiti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -tēći, gl. im. -ćēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sramotiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sramotim |
| 2. | sramotiš |
| 3. | sramoti |
| množina | |
| 1. | sramotimo |
| 2. | sramotite |
| 3. | sramote |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sramotit ću |
| 2. | sramotit ćeš |
| 3. | sramotit će |
| množina | |
| 1. | sramotit ćemo |
| 2. | sramotit ćete |
| 3. | sramotit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | sramoćah |
| 2. | sramoćaše |
| 3. | sramoćaše |
| množina | |
| 1. | sramoćasmo |
| 2. | sramoćaste |
| 3. | sramoćahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sramotio sam |
| 2. | sramotio si |
| 3. | sramotio je |
| množina | |
| 1. | sramotili smo |
| 2. | sramotili ste |
| 3. | sramotili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sramotio |
| 2. | bio si sramotio |
| 3. | bio je sramotio |
| množina | |
| 1. | bili smo sramotili |
| 2. | bili ste sramotili |
| 3. | bili su sramotili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sramoti |
| množina | |
| 1. | sramotimo |
| 2. | sramotite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| sramoteći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sramotio, sramotila, sramotilo | |
| sramotili, sramotile, sramotila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sramoćen, sramoćena, sramoćeno | |
| sramoćeni, sramoćene, sramoćena | |
Definicija
| 1. | (koga) nanositi kome sramotu |
| 2. | (se) nanositi sebi sramotu |
Etimologija
✧ vidi srȃm
