sprézati
sprézati nesvrš. 〈prez. sprȇžēm, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sprezati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sprežem |
| 2. | sprežeš |
| 3. | spreže |
| množina | |
| 1. | sprežemo |
| 2. | sprežete |
| 3. | sprežu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sprezat ću |
| 2. | sprezat ćeš |
| 3. | sprezat će |
| množina | |
| 1. | sprezat ćemo |
| 2. | sprezat ćete |
| 3. | sprezat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | sprezah |
| 2. | sprezaše |
| 3. | sprezaše |
| množina | |
| 1. | sprezasmo |
| 2. | sprezaste |
| 3. | sprezahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sprezao sam |
| 2. | sprezao si |
| 3. | sprezao je |
| množina | |
| 1. | sprezali smo |
| 2. | sprezali ste |
| 3. | sprezali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sprezao |
| 2. | bio si sprezao |
| 3. | bio je sprezao |
| množina | |
| 1. | bili smo sprezali |
| 2. | bili ste sprezali |
| 3. | bili su sprezali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | spreži |
| množina | |
| 1. | sprežimo |
| 2. | sprežite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| sprežući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sprezao, sprezala, sprezalo | |
| sprezali, sprezale, sprezala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sprezan, sprezana, sprezano | |
| sprezani, sprezane, sprezana | |
Definicija
| 1. | v. spregnuti |
| 2. | gram. navoditi, nizati, mijenjati oblike glagola po odgovarajućem redoslijedu i prema određenim pravilima; konjugirati |
Etimologija
✧ vidi sprégnuti
