strȁšiti
strȁšiti (koga, se) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -šēći, gl. im. -šēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| strašiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | strašim |
| 2. | strašiš |
| 3. | straši |
| množina | |
| 1. | strašimo |
| 2. | strašite |
| 3. | straše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | strašit ću |
| 2. | strašit ćeš |
| 3. | strašit će |
| množina | |
| 1. | strašit ćemo |
| 2. | strašit ćete |
| 3. | strašit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | strašah |
| 2. | strašaše |
| 3. | strašaše |
| množina | |
| 1. | strašasmo |
| 2. | strašaste |
| 3. | strašahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | strašio sam |
| 2. | strašio si |
| 3. | strašio je |
| množina | |
| 1. | strašili smo |
| 2. | strašili ste |
| 3. | strašili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam strašio |
| 2. | bio si strašio |
| 3. | bio je strašio |
| množina | |
| 1. | bili smo strašili |
| 2. | bili ste strašili |
| 3. | bili su strašili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | straši |
| množina | |
| 1. | strašimo |
| 2. | strašite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| strašeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| strašio, strašila, strašilo | |
| strašili, strašile, strašila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| strašen, strašena, strašeno | |
| strašeni, strašene, strašena | |
Definicija
| 1. | (koga) činiti da se tko straši |
| 2. | (se) bojati se čega |
Etimologija
✧ vidi strȃh
