Hrvatski jezični portal

súditi

súditi nesvrš. 〈prez. sẉdīm, pril. sad. -ēći, prid. trp. sẉđen, gl. im. súđēnje〉

Nesvršeni
infinitiv
suditi

prezent
jednina
1.	sudim
2.	sudiš
3.	sudi
množina
1.	sudimo
2.	sudite
3.	sude

futur
jednina
1.	sudit ću
2.	sudit ćeš
3.	sudit će
množina
1.	sudit ćemo
2.	sudit ćete
3.	sudit će

imperfekt
jednina
1.	suđah
2.	suđaše
3.	suđaše
množina
1.	suđasmo
2.	suđaste
3.	suđahu

perfekt
jednina
1.	sudio sam
2.	sudio si
3.	sudio je
množina
1.	sudili smo
2.	sudili ste
3.	sudili su

pluskvamperfekt
jednina
1.	bio sam sudio
2.	bio si sudio
3.	bio je sudio
množina
1.	bili smo sudili
2.	bili ste sudili
3.	bili su sudili

imperativ
jednina
2.	sudi
množina
1.	sudimo
2.	sudite

glagolski prilog sadašnji
sudeći

glagolski pridjev aktivni
sudio, sudila, sudilo
sudili, sudile, sudila

glagolski pridjev pasivni
suđen, suđena, suđeno
suđeni, suđene, suđena

Definicija

1.	(o kome, o čemu) davati, iznositi mišljenje, donositi sud; procjenjivati
2.	(koga, kome) a. razmatrati čiju krivicu u sudskom postupku i donositi presudu b. osuđivati, kažnjavati
3.	(što) paziti da se poštuju pravila igre [suditi utakmicu]
4.	(se) voditi parnicu, parničiti se s kim, povjeriti sudu vođenje spora

Frazeologija

⃟ nije kome je rečeno nego kome je suđeno često se dogodi da se jedna stvar (dar, nasljedstvo, povlastica itd.) namijeni jednoj osobi, a onda zapadne drugu;
tko brzo sudi, brzo se kaje ne valja donositi sud brzo;
suđeno mi (ti, mu itd.) je/nije mi suđeno da... sudbina mi (ti) je odredila/nije odredila da...