suflírati
suflírati nesvrš. 〈prez. sùflīrām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| suflirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sufliram |
| 2. | sufliraš |
| 3. | suflira |
| množina | |
| 1. | sufliramo |
| 2. | suflirate |
| 3. | sufliraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | suflirat ću |
| 2. | suflirat ćeš |
| 3. | suflirat će |
| množina | |
| 1. | suflirat ćemo |
| 2. | suflirat ćete |
| 3. | suflirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | suflirah |
| 2. | sufliraše |
| 3. | sufliraše |
| množina | |
| 1. | suflirasmo |
| 2. | sufliraste |
| 3. | suflirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | suflirao sam |
| 2. | suflirao si |
| 3. | suflirao je |
| množina | |
| 1. | suflirali smo |
| 2. | suflirali ste |
| 3. | suflirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam suflirao |
| 2. | bio si suflirao |
| 3. | bio je suflirao |
| množina | |
| 1. | bili smo suflirali |
| 2. | bili ste suflirali |
| 3. | bili su suflirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sufliraj |
| množina | |
| 1. | suflirajmo |
| 2. | suflirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| suflirajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| suflirao, suflirala, sufliralo | |
| suflirali, suflirale, suflirala | |
Definicija
| 1. | (, što) obavljati posao suflera |
| 2. | (što, komu) pren. pejor. sugerirati komu postupke |
Etimologija
✧ njem. sufflieren
