svetkòvati
svetkòvati nesvrš. 〈prez. svètkujēm, pril. sad. svètkujūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| svetkovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | svetkujem |
| 2. | svetkuješ |
| 3. | svetkuje |
| množina | |
| 1. | svetkujemo |
| 2. | svetkujete |
| 3. | svetkuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | svetkovat ću |
| 2. | svetkovat ćeš |
| 3. | svetkovat će |
| množina | |
| 1. | svetkovat ćemo |
| 2. | svetkovat ćete |
| 3. | svetkovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | svetkovah |
| 2. | svetkovaše |
| 3. | svetkovaše |
| množina | |
| 1. | svetkovasmo |
| 2. | svetkovaste |
| 3. | svetkovahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | svetkovao sam |
| 2. | svetkovao si |
| 3. | svetkovao je |
| množina | |
| 1. | svetkovali smo |
| 2. | svetkovali ste |
| 3. | svetkovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam svetkovao |
| 2. | bio si svetkovao |
| 3. | bio je svetkovao |
| množina | |
| 1. | bili smo svetkovali |
| 2. | bili ste svetkovali |
| 3. | bili su svetkovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | svetkuj |
| množina | |
| 1. | svetkujmo |
| 2. | svetkujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| svetkujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| svetkovao, svetkovala, svetkovalo | |
| svetkovali, svetkovale, svetkovala | |
Definicija
svečano proslavljati
Etimologija
✧ vidi svétak
