štȅkati
štȅkati nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| štekati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | štekam |
| 2. | štekaš |
| 3. | šteka |
| množina | |
| 1. | štekamo |
| 2. | štekate |
| 3. | štekaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | štekat ću |
| 2. | štekat ćeš |
| 3. | štekat će |
| množina | |
| 1. | štekat ćemo |
| 2. | štekat ćete |
| 3. | štekat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | štekah |
| 2. | štekaše |
| 3. | štekaše |
| množina | |
| 1. | štekasmo |
| 2. | štekaste |
| 3. | štekahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | štekao sam |
| 2. | štekao si |
| 3. | štekao je |
| množina | |
| 1. | štekali smo |
| 2. | štekali ste |
| 3. | štekali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam štekao |
| 2. | bio si štekao |
| 3. | bio je štekao |
| množina | |
| 1. | bili smo štekali |
| 2. | bili ste štekali |
| 3. | bili su štekali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | štekaj |
| množina | |
| 1. | štekajmo |
| 2. | štekajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| štekajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| štekao, štekala, štekalo | |
| štekali, štekale, štekala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| štekan, štekana, štekano | |
| štekani, štekane, štekana | |
Definicija
reg.
| 1. | (što) uključivati struju, uspostavljati električni kontakt |
| 2. | () prekidati se, ne raditi dobro, zakazivati [šteka mi srce; šteka mi auto] |
Etimologija
✧ vidi štȅker
