sézati
sézati (za čim, do čega) nesvrš. 〈prez. sȇžēm, pril. sad. séžūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sezati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sežem |
| 2. | sežeš |
| 3. | seže |
| množina | |
| 1. | sežemo |
| 2. | sežete |
| 3. | sežu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sezat ću |
| 2. | sezat ćeš |
| 3. | sezat će |
| množina | |
| 1. | sezat ćemo |
| 2. | sezat ćete |
| 3. | sezat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | sezah |
| 2. | sezaše |
| 3. | sezaše |
| množina | |
| 1. | sezasmo |
| 2. | sezaste |
| 3. | sezahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sezao sam |
| 2. | sezao si |
| 3. | sezao je |
| množina | |
| 1. | sezali smo |
| 2. | sezali ste |
| 3. | sezali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sezao |
| 2. | bio si sezao |
| 3. | bio je sezao |
| množina | |
| 1. | bili smo sezali |
| 2. | bili ste sezali |
| 3. | bili su sezali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | seži |
| množina | |
| 1. | sežimo |
| 2. | sežite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| sežući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sezao, sezala, sezalo | |
| sezali, sezale, sezala | |
Etimologija
✧ vidi ségnuti
