slìčiti
slìčiti (lìčiti) (kome, na što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēć, gl. im. -čēnjei〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sličiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sličim |
| 2. | sličiš |
| 3. | sliči |
| množina | |
| 1. | sličimo |
| 2. | sličite |
| 3. | sliče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sličit ću |
| 2. | sličit ćeš |
| 3. | sličit će |
| množina | |
| 1. | sličit ćemo |
| 2. | sličit ćete |
| 3. | sličit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | sličah |
| 2. | sličaše |
| 3. | sličaše |
| množina | |
| 1. | sličasmo |
| 2. | sličaste |
| 3. | sličahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sličio sam |
| 2. | sličio si |
| 3. | sličio je |
| množina | |
| 1. | sličili smo |
| 2. | sličili ste |
| 3. | sličili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sličio |
| 2. | bio si sličio |
| 3. | bio je sličio |
| množina | |
| 1. | bili smo sličili |
| 2. | bili ste sličili |
| 3. | bili su sličili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sliči |
| množina | |
| 1. | sličimo |
| 2. | sličite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| sličeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sličio, sličila, sličilo | |
| sličili, sličile, sličila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ličen, ličena, ličeno | |
| ličeni, ličene, ličena | |
Definicija
biti sličan; nalikovati
Frazeologija
⃟ na što (ti) to sliči, na što (ti) ja sličim itd. to ništa ne vrijedi, to nije u redu; to ne valja, čemu je to slično; zar od mene očekuješ nešto tako (glupo, promašeno, loše, itd.);
nečemu sličiti ostavljati dojam vanjštinom, postupcima itd. prema pozitivnim očekivanjima, biti primjeren očekivanjima [oni koji su završavali nekadašnju gimnaziju to su ljudi koji nečemu sliče]
nečemu sličiti ostavljati dojam vanjštinom, postupcima itd. prema pozitivnim očekivanjima, biti primjeren očekivanjima [oni koji su završavali nekadašnju gimnaziju to su ljudi koji nečemu sliče]
Etimologija
✧ vidi slȉčan
