sklòniti
sklòniti svrš. 〈prez. sklȍnīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. sklȍnjen〉 (koga, što)
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| skloniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sklonim |
| 2. | skloniš |
| 3. | skloni |
| množina | |
| 1. | sklonimo |
| 2. | sklonite |
| 3. | sklone |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sklonit ću |
| 2. | sklonit ćeš |
| 3. | sklonit će |
| množina | |
| 1. | sklonit ćemo |
| 2. | sklonit ćete |
| 3. | sklonit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | sklonih |
| 2. | skloni |
| 3. | skloni |
| množina | |
| 1. | sklonismo |
| 2. | skloniste |
| 3. | skloniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sklonio sam |
| 2. | sklonio si |
| 3. | sklonio je |
| množina | |
| 1. | sklonili smo |
| 2. | sklonili ste |
| 3. | sklonili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sklonio |
| 2. | bio si sklonio |
| 3. | bio je sklonio |
| množina | |
| 1. | bili smo sklonili |
| 2. | bili ste sklonili |
| 3. | bili su sklonili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | skloni |
| množina | |
| 1. | sklonimo |
| 2. | sklonite |
| glagolski prilog prošli | |
| sklonivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sklonio, sklonila, sklonilo | |
| sklonili, sklonile, sklonila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sklonjen, sklonjena, sklonjeno | |
| sklonjeni, sklonjene, sklonjena | |
Etimologija
✧ s (a)- + v. kloniti se
