skòriti se
skòriti se (skòrjeti se) svrš. 〈prez. skȍrīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. skȍren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| skorjeti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | skorim |
| 2. | skoriš |
| 3. | skori |
| množina | |
| 1. | skorimo |
| 2. | skorite |
| 3. | skore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | skorjet ću |
| 2. | skorjet ćeš |
| 3. | skorjet će |
| množina | |
| 1. | skorjet ćemo |
| 2. | skorjet ćete |
| 3. | skorjet će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | skorjeh |
| 2. | skorje |
| 3. | skorje |
| množina | |
| 1. | skorjesmo |
| 2. | skorjeste |
| 3. | skorješe |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | skorio sam |
| 2. | skorio si |
| 3. | skorio je |
| množina | |
| 1. | skorjeli smo |
| 2. | skorjeli ste |
| 3. | skorjeli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam skorio |
| 2. | bio si skorio |
| 3. | bio je skorio |
| množina | |
| 1. | bili smo skorjeli |
| 2. | bili ste skorjeli |
| 3. | bili su skorjeli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | skori |
| množina | |
| 1. | skorimo |
| 2. | skorite |
| glagolski prilog prošli | |
| skorjevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| skorio, skorjela, skorjelo | |
| skorjeli, skorjele, skorjela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| skoren, skorena, skoreno | |
| skoreni, skorene, skorena | |
Definicija
| 1. | stvrdnuti se tako da na površini nastane kora [snijeg se skorio, posuđe se skorilo]; skorušiti se |
| 2. | pren. pejor. postati tvrd, negibak [skorena pamet/duša] |
Etimologija
✧ s (a)- + v. kȍra
