razvesèliti
razvesèliti (se, koga) svrš. 〈prez. razvèselīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. razvèseljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razveseliti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razveselim |
| 2. | razveseliš |
| 3. | razveseli |
| množina | |
| 1. | razveselimo |
| 2. | razveselite |
| 3. | razvesele |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razveselit ću |
| 2. | razveselit ćeš |
| 3. | razveselit će |
| množina | |
| 1. | razveselit ćemo |
| 2. | razveselit ćete |
| 3. | razveselit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razveselih |
| 2. | razveseli |
| 3. | razveseli |
| množina | |
| 1. | razveselismo |
| 2. | razveseliste |
| 3. | razveseliše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razveselio sam |
| 2. | razveselio si |
| 3. | razveselio je |
| množina | |
| 1. | razveselili smo |
| 2. | razveselili ste |
| 3. | razveselili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razveselio |
| 2. | bio si razveselio |
| 3. | bio je razveselio |
| množina | |
| 1. | bili smo razveselili |
| 2. | bili ste razveselili |
| 3. | bili su razveselili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razveseli |
| množina | |
| 1. | razveselimo |
| 2. | razveselite |
| glagolski prilog prošli | |
| razveselivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razveselio, razveselila, razveselilo | |
| razveselili, razveselile, razveselila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razveseljen, razveseljena, razveseljeno | |
| razveseljeni, razveseljene, razveseljena | |
Definicija
učiniti da tko postane veseo, učiniti kome veselje; postati veseo, obradovati se, opr. rastužiti, ražalostiti
