ražalòstiti
ražalòstiti (koga, se) svrš. 〈prez. ražàlostīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ražàlošćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ražalostiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ražalostim |
| 2. | ražalostiš |
| 3. | ražalosti |
| množina | |
| 1. | ražalostimo |
| 2. | ražalostite |
| 3. | ražaloste |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ražalostit ću |
| 2. | ražalostit ćeš |
| 3. | ražalostit će |
| množina | |
| 1. | ražalostit ćemo |
| 2. | ražalostit ćete |
| 3. | ražalostit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | ražalostih |
| 2. | ražalosti |
| 3. | ražalosti |
| množina | |
| 1. | ražalostismo |
| 2. | ražalostiste |
| 3. | ražalostiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ražalostio sam |
| 2. | ražalostio si |
| 3. | ražalostio je |
| množina | |
| 1. | ražalostili smo |
| 2. | ražalostili ste |
| 3. | ražalostili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ražalostio |
| 2. | bio si ražalostio |
| 3. | bio je ražalostio |
| množina | |
| 1. | bili smo ražalostili |
| 2. | bili ste ražalostili |
| 3. | bili su ražalostili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ražalosti |
| množina | |
| 1. | ražalostimo |
| 2. | ražalostite |
| glagolski prilog prošli | |
| ražalostivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ražalostio, ražalostila, ražalostilo | |
| ražalostili, ražalostile, ražalostila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ražalošćen, ražalošćena, ražalošćeno | |
| ražalošćeni, ražalošćene, ražalošćena | |
Definicija
učiniti žalosnim, ožalostiti; postati žalostan, rastužiti (se)
Etimologija
✧ vidi ràžaliti se
