rastúžiti
rastúžiti (koga, se) svrš. 〈prez. ràstūžīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ràstūžen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| rastužiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | rastužim |
| 2. | rastužiš |
| 3. | rastuži |
| množina | |
| 1. | rastužimo |
| 2. | rastužite |
| 3. | rastuže |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | rastužit ću |
| 2. | rastužit ćeš |
| 3. | rastužit će |
| množina | |
| 1. | rastužit ćemo |
| 2. | rastužit ćete |
| 3. | rastužit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | rastužih |
| 2. | rastuži |
| 3. | rastuži |
| množina | |
| 1. | rastužismo |
| 2. | rastužiste |
| 3. | rastužiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | rastužio sam |
| 2. | rastužio si |
| 3. | rastužio je |
| množina | |
| 1. | rastužili smo |
| 2. | rastužili ste |
| 3. | rastužili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam rastužio |
| 2. | bio si rastužio |
| 3. | bio je rastužio |
| množina | |
| 1. | bili smo rastužili |
| 2. | bili ste rastužili |
| 3. | bili su rastužili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | rastuži |
| množina | |
| 1. | rastužimo |
| 2. | rastužite |
| glagolski prilog prošli | |
| rastuživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| rastužio, rastužila, rastužilo | |
| rastužili, rastužile, rastužila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| rastužen, rastužena, rastuženo | |
| rastuženi, rastužene, rastužena | |
Definicija
izazvati osjećaj tuge u nekom ili u sebi; ražalostiti
Etimologija
✧ raz- + tuga, tužiti
