ìzmučiti
ìzmučiti (se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. ìzmučen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| izmučiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | izmučim |
| 2. | izmučiš |
| 3. | izmuči |
| množina | |
| 1. | izmučimo |
| 2. | izmučite |
| 3. | izmuče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | izmučit ću |
| 2. | izmučit ćeš |
| 3. | izmučit će |
| množina | |
| 1. | izmučit ćemo |
| 2. | izmučit ćete |
| 3. | izmučit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | izmučih |
| 2. | izmuči |
| 3. | izmuči |
| množina | |
| 1. | izmučismo |
| 2. | izmučiste |
| 3. | izmučiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | izmučio sam |
| 2. | izmučio si |
| 3. | izmučio je |
| množina | |
| 1. | izmučili smo |
| 2. | izmučili ste |
| 3. | izmučili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam izmučio |
| 2. | bio si izmučio |
| 3. | bio je izmučio |
| množina | |
| 1. | bili smo izmučili |
| 2. | bili ste izmučili |
| 3. | bili su izmučili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | izmuči |
| množina | |
| 1. | izmučimo |
| 2. | izmučite |
| glagolski prilog prošli | |
| izmučivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| izmučio, izmučila, izmučilo | |
| izmučili, izmučile, izmučila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| izmučen, izmučena, izmučeno | |
| izmučeni, izmučene, izmučena | |
Definicija
| 1. | (koga), v. mučiti |
| 2. | (što) razg. izvesti neki posao s nesolidnim materijalom ili alatom |
| 3. | (se) iscrpsti se naporima, radom, bolešću, brigama [izmučio sam se s tom bolešću] |
