mȕčiti
mȕčiti (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. -īm (se), pril. sad. -čēći (se), gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| mučiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mučim |
| 2. | mučiš |
| 3. | muči |
| množina | |
| 1. | mučimo |
| 2. | mučite |
| 3. | muče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mučit ću |
| 2. | mučit ćeš |
| 3. | mučit će |
| množina | |
| 1. | mučit ćemo |
| 2. | mučit ćete |
| 3. | mučit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | mučah |
| 2. | mučaše |
| 3. | mučaše |
| množina | |
| 1. | mučasmo |
| 2. | mučaste |
| 3. | mučahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mučio sam |
| 2. | mučio si |
| 3. | mučio je |
| množina | |
| 1. | mučili smo |
| 2. | mučili ste |
| 3. | mučili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mučio |
| 2. | bio si mučio |
| 3. | bio je mučio |
| množina | |
| 1. | bili smo mučili |
| 2. | bili ste mučili |
| 3. | bili su mučili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | muči |
| množina | |
| 1. | mučimo |
| 2. | mučite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| mučeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mučio, mučila, mučilo | |
| mučili, mučile, mučila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| mučen, mučena, mučeno | |
| mučeni, mučene, mučena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) činiti da netko trpi muke, zadavati tjelesnu ili duševnu muku, prisiljavati na što |
| 2. | (koga) smetati, dosađivati, zaokupljati, opsjedati |
| 3. | (se) trpjeti, podnositi muku, bol, patnju, životnu borbu |
| 4. | (se od čega) izazivati osjećaj mučnine, izazivati muku [muči mi se od toga], usp. smučiti se |
Frazeologija
⃟ muku mučiti (pojačano) mučiti se
Etimologija
✧ vidi mȕka
