gnòjiti
gnòjiti (se, što) nesvrš. 〈prez. -īm (se), pril. sad. -jēći (se), prid. trp. gnòjen, gl. im. -jēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| gnojiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | gnojim |
| 2. | gnojiš |
| 3. | gnoji |
| množina | |
| 1. | gnojimo |
| 2. | gnojite |
| 3. | gnoje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | gnojit ću |
| 2. | gnojit ćeš |
| 3. | gnojit će |
| množina | |
| 1. | gnojit ćemo |
| 2. | gnojit ćete |
| 3. | gnojit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | gnojah |
| 2. | gnojaše |
| 3. | gnojaše |
| množina | |
| 1. | gnojasmo |
| 2. | gnojaste |
| 3. | gnojahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | gnojio sam |
| 2. | gnojio si |
| 3. | gnojio je |
| množina | |
| 1. | gnojili smo |
| 2. | gnojili ste |
| 3. | gnojili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam gnojio |
| 2. | bio si gnojio |
| 3. | bio je gnojio |
| množina | |
| 1. | bili smo gnojili |
| 2. | bili ste gnojili |
| 3. | bili su gnojili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | gnoji |
| množina | |
| 1. | gnojimo |
| 2. | gnojite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| gnojeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| gnojio, gnojila, gnojilo | |
| gnojili, gnojile, gnojila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| gnojen, gnojena, gnojeno | |
| gnojeni, gnojene, gnojena | |
Definicija
| 1. | (što) dohranjivati zemlju gnojem; đubriti |
| 2. | (se) postajati gnojav, puniti se gnojem |
Etimologija
✧ vidi gnȏj
