uobličívati
uobličívati (što, se) nesvrš. 〈prez. uoblìčujēm, pril. sad. uoblìčujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uobličivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uobličujem |
| 2. | uobličuješ |
| 3. | uobličuje |
| množina | |
| 1. | uobličujemo |
| 2. | uobličujete |
| 3. | uobličuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uobličivat ću |
| 2. | uobličivat ćeš |
| 3. | uobličivat će |
| množina | |
| 1. | uobličivat ćemo |
| 2. | uobličivat ćete |
| 3. | uobličivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | uobličivah |
| 2. | uobličivaše |
| 3. | uobličivaše |
| množina | |
| 1. | uobličivasmo |
| 2. | uobličivaste |
| 3. | uobličivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uobličivao sam |
| 2. | uobličivao si |
| 3. | uobličivao je |
| množina | |
| 1. | uobličivali smo |
| 2. | uobličivali ste |
| 3. | uobličivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uobličivao |
| 2. | bio si uobličivao |
| 3. | bio je uobličivao |
| množina | |
| 1. | bili smo uobličivali |
| 2. | bili ste uobličivali |
| 3. | bili su uobličivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uobličuj |
| množina | |
| 1. | uobličujmo |
| 2. | uobličujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| uobličujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uobličivao, uobličivala, uobličivalo | |
| uobličivali, uobličivale, uobličivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uobličivan, uobličivana, uobličivano | |
| uobličivani, uobličivane, uobličivana | |
Etimologija
✧ vidi uoblíčiti
