uoblíčiti
uoblíčiti (što, se) svrš. 〈prez. uòblīčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. uòblīčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| uobličiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | uobličim |
| 2. | uobličiš |
| 3. | uobliči |
| množina | |
| 1. | uobličimo |
| 2. | uobličite |
| 3. | uobliče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | uobličit ću |
| 2. | uobličit ćeš |
| 3. | uobličit će |
| množina | |
| 1. | uobličit ćemo |
| 2. | uobličit ćete |
| 3. | uobličit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | uobličih |
| 2. | uobliči |
| 3. | uobliči |
| množina | |
| 1. | uobličismo |
| 2. | uobličiste |
| 3. | uobličiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | uobličio sam |
| 2. | uobličio si |
| 3. | uobličio je |
| množina | |
| 1. | uobličili smo |
| 2. | uobličili ste |
| 3. | uobličili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam uobličio |
| 2. | bio si uobličio |
| 3. | bio je uobličio |
| množina | |
| 1. | bili smo uobličili |
| 2. | bili ste uobličili |
| 3. | bili su uobličili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | uobliči |
| množina | |
| 1. | uobličimo |
| 2. | uobličite |
| glagolski prilog prošli | |
| uobličivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| uobličio, uobličila, uobličilo | |
| uobličili, uobličile, uobličila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| uobličen, uobličena, uobličeno | |
| uobličeni, uobličene, uobličena | |
Definicija
dati oblik čemu, dobiti oblik; oblikovati (se)
Etimologija
✧ u- + v. oblik
