udobrovoljívati
udobrovoljívati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. udobrovòljujēm, pril. sad. udobrovòljujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udobrovoljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljujem |
| 2. | udobrovoljuješ |
| 3. | udobrovoljuje |
| množina | |
| 1. | udobrovoljujemo |
| 2. | udobrovoljujete |
| 3. | udobrovoljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljivat ću |
| 2. | udobrovoljivat ćeš |
| 3. | udobrovoljivat će |
| množina | |
| 1. | udobrovoljivat ćemo |
| 2. | udobrovoljivat ćete |
| 3. | udobrovoljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljivah |
| 2. | udobrovoljivaše |
| 3. | udobrovoljivaše |
| množina | |
| 1. | udobrovoljivasmo |
| 2. | udobrovoljivaste |
| 3. | udobrovoljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljivao sam |
| 2. | udobrovoljivao si |
| 3. | udobrovoljivao je |
| množina | |
| 1. | udobrovoljivali smo |
| 2. | udobrovoljivali ste |
| 3. | udobrovoljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udobrovoljivao |
| 2. | bio si udobrovoljivao |
| 3. | bio je udobrovoljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo udobrovoljivali |
| 2. | bili ste udobrovoljivali |
| 3. | bili su udobrovoljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udobrovoljuj |
| množina | |
| 1. | udobrovoljujmo |
| 2. | udobrovoljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udobrovoljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udobrovoljivao, udobrovoljivala, udobrovoljivalo | |
| udobrovoljivali, udobrovoljivale, udobrovoljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udobrovoljivan, udobrovoljivana, udobrovoljivano | |
| udobrovoljivani, udobrovoljivane, udobrovoljivana | |
Etimologija
✧ vidi udobrovòljiti
