udobrovoljávati
udobrovoljávati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. udobrovòljāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udobrovoljavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljavam |
| 2. | udobrovoljavaš |
| 3. | udobrovoljava |
| množina | |
| 1. | udobrovoljavamo |
| 2. | udobrovoljavate |
| 3. | udobrovoljavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljavat ću |
| 2. | udobrovoljavat ćeš |
| 3. | udobrovoljavat će |
| množina | |
| 1. | udobrovoljavat ćemo |
| 2. | udobrovoljavat ćete |
| 3. | udobrovoljavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljavah |
| 2. | udobrovoljavaše |
| 3. | udobrovoljavaše |
| množina | |
| 1. | udobrovoljavasmo |
| 2. | udobrovoljavaste |
| 3. | udobrovoljavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljavao sam |
| 2. | udobrovoljavao si |
| 3. | udobrovoljavao je |
| množina | |
| 1. | udobrovoljavali smo |
| 2. | udobrovoljavali ste |
| 3. | udobrovoljavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udobrovoljavao |
| 2. | bio si udobrovoljavao |
| 3. | bio je udobrovoljavao |
| množina | |
| 1. | bili smo udobrovoljavali |
| 2. | bili ste udobrovoljavali |
| 3. | bili su udobrovoljavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udobrovoljavaj |
| množina | |
| 1. | udobrovoljavajmo |
| 2. | udobrovoljavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| udobrovoljavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udobrovoljavao, udobrovoljavala, udobrovoljavalo | |
| udobrovoljavali, udobrovoljavale, udobrovoljavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udobrovoljavan, udobrovoljavana, udobrovoljavano | |
| udobrovoljavani, udobrovoljavane, udobrovoljavana | |
Etimologija
✧ vidi udobrovòljiti
