udobrovòljiti
udobrovòljiti (se) svrš. 〈prez. udobròvoljīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. udobròvoljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| udobrovoljiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljim |
| 2. | udobrovoljiš |
| 3. | udobrovolji |
| množina | |
| 1. | udobrovoljimo |
| 2. | udobrovoljite |
| 3. | udobrovolje |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljit ću |
| 2. | udobrovoljit ćeš |
| 3. | udobrovoljit će |
| množina | |
| 1. | udobrovoljit ćemo |
| 2. | udobrovoljit ćete |
| 3. | udobrovoljit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljih |
| 2. | udobrovolji |
| 3. | udobrovolji |
| množina | |
| 1. | udobrovoljismo |
| 2. | udobrovoljiste |
| 3. | udobrovoljiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | udobrovoljio sam |
| 2. | udobrovoljio si |
| 3. | udobrovoljio je |
| množina | |
| 1. | udobrovoljili smo |
| 2. | udobrovoljili ste |
| 3. | udobrovoljili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam udobrovoljio |
| 2. | bio si udobrovoljio |
| 3. | bio je udobrovoljio |
| množina | |
| 1. | bili smo udobrovoljili |
| 2. | bili ste udobrovoljili |
| 3. | bili su udobrovoljili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | udobrovolji |
| množina | |
| 1. | udobrovoljimo |
| 2. | udobrovoljite |
| glagolski prilog prošli | |
| udobrovoljivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| udobrovoljio, udobrovoljila, udobrovoljilo | |
| udobrovoljili, udobrovoljile, udobrovoljila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| udobrovoljen, udobrovoljena, udobrovoljeno | |
| udobrovoljeni, udobrovoljene, udobrovoljena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) učiniti da tko bude dobre volje; odobrovoljiti, oraspoložiti |
| 2. | (se) postati dobre volje; odobrovoljiti se, oraspoložiti se |
